GODIŠNJICA GRANATIRANJA I MASAKRA SANDŽAČKOG SELA KUKUROVIĆI

0
273

 

Dana 18.02.1993g. u prvi akšam (17:25 h). Užički korpus, Vojske Jugoslavije započeo je granatiranje sela Kukurovići. U granatiranju sela, u svojim kućama su sprženi-ubijeni Mušan Husović i Uzeir Bulut. Treća žrtva bila je Fatima Sarač, supruga Mušanova, koja je silovana od strane vojnika. Nakon što su je silovali, polomili su joj ruke i noge, te rafalima naoružanja oslikali krst preko grudi.
Narednih godina u selo je bio zabranjen pristup. Prvi civil koji je posjetio Kukuroviće , bio je novinar Dragan Todorović 95-e. Zatim specijalni izvjestilac UN-a gđa. Elizabet Ren 96-e. Prvi bošnjački političar koji je posjetio selo bio je autor ove knjige Džemail Halilagić, koji je poveo mještane da obiđu svoje kuće. Tom prilikom doživio je policijsku torturu i premlaćivanje.
➡️ Vezano za granatiranje i masakr, Džafer Kaltak u svojoj izjavi navodi: “Tog 18. februara po selu se vrzmala vojska. Iznad sela je iznad svakog hrasta bio vojnik sa puškom. Vojska je bila i kod kuće Milijane Lončar. Vidjeli smo jednog vojnika Tošića, koji je kroz selo sa puškom otišao na Mustafin Grob, gdje je bila ostala vojska. Brzo se vratio trčeći kroz selo. Otišao je prema logoru u Crnoj Gori, koji je bio vrlo blizu. Kad je prošao Tošić, bio je već sumrak. Ja sam bio u kući. Zalajao je pas pred mojom i pred Uzeirovom kućom. Utom se začuo pucanj iz puške vrlo blizu. Rekao sam ženi i djeci – bježite, izgibosmo. Istrčale su iz kuće u obližnji potok i niz potok, pa onda na Vraca u Crnoj Gori, a onda u Pljevlja. Dok sam bježao niz potok, okrenuo sam se i vidio kako gore moja, Uzeirova i Mehmedova kuća i vidio dim iz centra sela, gdje je bilo najviše kuća. Neko je vrištao, muškarac, čulo se do neba. Tada su stradali ovo troje: Uzeir, Mušan i Fatima. Pucalo je sa svih strana. Sa Mustafinog Groba, sa Gradine, od škole iz Poblaća i od Gola. Čule su se jake eksplozije, mitraljezi i automati. Pucalo je i iz Bukovika. Mi smo išli pored puta šumom sve do Bohljanića. U Pljevlja smo stigli u ranu zoru. Treći dan sam se vratio u Kukuroviće. Prvo sam došao do kuće Meha Džanovića. Kuća je bila sva izrešetana. Vrata i prozori izvaljeni. Iznutra sve ispreturano i oštećeno. Do moje kuće sam sreo Jusa i Šabana Kaltaka. Pozdravili smo se i upitali sami sebe – šta je ovo braćo, šta bi sa nama? Rekli su mi koje su kuće sagorjele i ko je ubijen. Došao sam do moje kuće i vidio da su i kuća i svi objekti izgorjeli. Došao sam do Uzeirove kuće i vidio Uzeira bez glave, bez nogu, a iz lubine kaplje salo. Kuća je još dogorijevala. Prije toga sam svratio do Mušanove kuće. Na zgarištu sam vidio dvije ili tri krupne kosti. Bile su Mušanove. Kuća je bila skroz sagorjela. Fatima je bila u jednoj šupi. Bila je potpuno gola i po grudima i stomaku sva izrešetana. Bila je sva krvava i po stomaku su se vidjele rupe. Te večeri sam se vratio u Pljevlja”.
➡️ U svojoj izjavi vezanoj za granatiranje i masakr, Mera Bulutović navodi: “… Ovi su moji već stigli u selo, a ja tek stigla do Klanca. Snijeg frca, pa se ne vidi dobro. Ja vidim neke kuće stoje, nekije nema, a moja bila na brijegu i ja vidim da je nema. Ja malo ubrzam i stignem ove moje u selu. Oni ušli u Šabanovu kuću. Nema Hajdove kuće, nema Mušanove, Džaferove, Mehmedove i moje. Odmorismo se malo. Niko ništa ne govori. Onda krenemo tamo. Prvo Mušanovoj kući. Ostala mu samo bajta, ono sve sagorjelo. U Hajda ostala samo štala. Od Mušanove kuće samo stoji onaj lug i kostur od šporeta. Tražimo po onom lugu ima li đe Mušanovih kostiju, ali ne nađosmo ništa. Fatimu nađosmo u onoj bajti, da izvineš, bijaše čipla gola. A da li je vojska skidala, šta li je, ne znam. Samo bijaše bačena na neko sijeno. Haljina joj niđe ne bijaše. Tražismo još okolo, ali od Mušana ništa ne nađosmo. Onda ja velim: ‘Hajmo, Džafere, da vidimo moju kuću’. Ja jadna tamo, kad imam šta viđeti. Nema ništa, samo zidine. Od Uzeira samo onaj gornji dio haljina, a on izgleda isto kao ugljen. Nema ni ruku ni nogu. Ja se oduzela. Htjela sam da malo pročabrkam i to što je od njega ostalo negdje zakopam i da mu proučim Fatihu. Ali, utom zapucaše puške, okolo nas zvrče meci. Brže se sklonismo.
➡️ Granatiranje i masakr u selu Kukurovići uslijedili su dva dana nakon otmica i ubistva u Bukovici, Pljevlja.
(Priboj, Sandžak)